21. februar je mednarodni dan maternega jezika, v organizaciji JSKD Ljubljana, se tujejezični pisatelji vsako leto (zdaj že devetič) s svojo besedo poklonimo svojim maternim jezikom. Tako je bilo tudi letos. Tokrat pripenjam skeč Eko ribolovci, ki sem ga “odigrala” v srbskem jeziku. https://www.facebook.com/photo/?fbid=575491544624778&set=pb.100064918110801.-2207520000.
Ekološki ribolovci
Divan dan: sunčano, faksa danas nema, ceo svet je naš!
Ajd, ne preteruj, vidiš da duva vetar…
Što si tako pesimističan, a? Malo optimizma i veselja ne bi ti falilo, od kad te znam samo nešto gunđaš: te ovo ne valja, te ono je bez veze. Znam šta ti treba – nešto opuštajuće, bez zamaranja i razmišljanja… Jedan sport, setio sam se i koji!
Šta si se, bre, setio? Koji ti je to sport da se ne umaraš i ništa ne misliš, to me podseća na tv prenos utakmice sa pivom u jednoj i smokijem u drugoj ruci.
E, skoro si pogodio, ko prstom u … znaš ti već šta. Dođi, sve sam pripremio, ti samo upali kola pa idemo.
Gde?
Na Zbiljsko jezero! Evo, tu su nam štapovi, i mamci, i zvonce, a i pivo bogami.
Šta, idemo u ribolov? Zar ti ja ličim na ribolovca?
Kad te malo bolje pogledam, i ne ličiš, ali danas primamo i takve, vanserijske proizvode.
Na jezeru ljudi ko mrava, vidi se da je stiglo leto i prijatne temperature za sunčanje naočara i hvatanje prve boje na dekolteima.
Idemo tamo, u onaj deo, malo podalje od ove vreve, rasteraće nam sve ženske, mislim, ribe.
Ma gde ideš u to grmlje, oćeš da uhvatim više krpelja nego riba, kojih ionako nećemo uhvatiti?
Sedi tu, ja ću da namestim štapove, ti samo gledaj da je pivo u hladovini. Evo, to je tvoj štap, moj nek bude bar dva metra ulevo. Tako, vidiš, sad samo sedi, uživaj i čekaj na zvonce.
Prođe neko vreme, taman se opuste kad…
Što onaj tip tamo sa druge strane bulji u nas?
Koji? A onaj? Majku mu, siv je, ima zelenu uniformu i durbin, to je žaca, inspektor, lovac na krivolovce, to smo mi. Nemam karte.
Kako nemaš karte? Lud si, treba da se nakupim krpelja i platim još kaznu za krivolov?
Kad nisam znao hoću li te dovući ovamo ili ćeš ostati pred tv-om! Imam ideju – pravićemo se da smo eko-ribolovci! Znaš ono, izvučeš ribu, skineš sa udice i vratiš u vodu.
Čekaj, jesi li ti lud? Da se ceo dan ovde pržim, gladujem i uhvatim neku ribu koju onda bacim nazad u jezero? Znao sam da si lud, al’ da si toliko lud, e, to nisam znao?!
Smiri se, uvek paničiš. Ne privlači pažnju nego uzmi jedan kamen pa kad riba povuče, ja je izvadim i skinem sa udice, ti tad baciš kamen, da bućne i on će misliti da smo je vratili.
A, to je!
Šta?
Pa ona dvojica što stalno nešto prave i ruše, onaj crtani… E, ta dva lika, to smo ja i ti! Majke mi ti si lud, al’ ribe ionako nema na vidiku pa mogu bacati kamenje koliko hoću, čak i do onog čiče na drugoj obali.
Šta kažeš, a… vidiš ovo, a …čuješ zvonce, drži, pazi, sad će, samo što nije, imaš kamen, spreman si… Evo je, divna je ribica, sad je vadim, gledaj skidam je, i ti- baci kamen!… dobro, tu je kofa sa vodom.
Ej, a koja je to riba?
Ovo ti je klen, nije baš najveći, samo da ne izvučem štuku jer takvog kamena baš i nema ovde.
Idem da malo prošetam, samo reci koliki mora biti za štuku, ako bude trebalo.
Evo ovoliki, i da je malo duguljast…
Da, i da ima peraje i škrge… Daj ne mlati, radije pazi na onog čiču tamo. Izgleda da je zaspao?
Joj, požuri, opet nešto vuče…
Bacaj, bacaj kamen…
Posle nekoliko sati…
Vidiš, sad imamo ribe za dva ručka, sitnije su zdravije jer imaju manje olova.
Da, ti to meni prodaješ kao Mercator reklamu – eko, bio, sa malo olova!
Ćuti i jedi, ako nećeš, odneću komšinici Tončki, ona obožava Zbiljske šarenke.
A koja je od ovih šarenka?
Ova što te najšarenije gleda, mamlaze!
Kasnije …
Kako je bilo danas u ribolovu, jesi li uhvatio kakve krivolovce?
Ma jok, ona dva petla iz komšiluka pecali i izvukli nekoliko riba pa sve bacali kamenje, misle, da sam ja tako star i ćorav da ne vidim šta rade. A neka, danas nek im bude, drugi put ću biti opasan!
Daj, daj, stari, treba loviti one velike ribolovce, lopuže što kradu i nemaju nikad dosta. Pusti decu, bar su se potrudili da nešto uhvate za ručak. Blago majci…
Mimi Šegina, 6.2.2023